Dijalog u dubokom ledu

Odlazak novog „pregovaračkog tima“ Prištine u Brisel umesto željenog jedinstva demonstrira nejedinstvo kosovske politike. Dok se u Briselu trude da pokažu da je stanje tobože redovno, dijalog zapravo i ne postoji.
Izbor novog „pregovaračkog tima“ za dijalog Beograda i Prištine u većem delu političke scene Kosova proslavljen je kao demokratski uspeh. Još od leta kada je predsednik Hashim Thaçi sinhronizovano sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem počeo da pominje „korekciju granica“, vladajuća većina u Prištini sve se više ograđivala od Thaçija i pokušavala da ga, kako su govorili, „vrati u okvire Ustava“.
Beogradski tabloidi su seirili nad tim nejedinstvom Prištine. Tako su neki naslovili da prištinski tim ide u Brisel na „ribanje“ dok je Informer preneo da Thaçi nije novoj delegaciji dostavio dokumentaciju pod naslovom: „Potpuni haos u lažnoj državi! Thaçi minira Albance!“

Iz Brisela se pak trude da pošalju poruku da je stanje redovno, kao da dijalog već odavno nije u dubokom ledu. „EU očekuje“, „sveobuhvatna normalizacija odnosa“, konkretna EU perspektiva“ – te fraze su dominirale poslednjim saopštenjem portparolke Maje Kocijančić.

Ali to se sasvim uklapa u nešto što je nedavno na jednoj konferenciji sa premijerkom Anom Brnabić rekla i Federika Mogerini – „moje je da se smeškam“, a konkretne stvari samo iza zatvorenih vrata. Uostalom, Mogerini je na izlaznim vratima evropske administracije i pitanje je da li će do evropskih izbora u maju uspeti da išta uradi.

Višemesečne tenzije
Teško je i pobrojati sve trzavice koje dve strane udaljavaju od dijaloga premda je i ova godina okarakterisana kao „prelomna“. Od sprečavanja kosovskog članstva u Interpolu preko uvođenja drakonskih carina na srpske proizvode, formiranja vojske Kosova, najave ukidanja granice ka Albaniji i različitih viđenja istrage zbog ubistva Olivera Ivanovića, tek dijalog praktično ne postoji.

„Nadam se da čitavu godinu neće karakterisati ovakvi izazovi, već atmosfera deeskalacije, iako su iz Prištine u prvim danima januara stigle brojne velikoalbanske poruke koje nisu poziv na kompromis, već upravo poziv na nove potrese u regionu“, rekao je za Pink direktor “kancelarije za KiM” Marko Đurić.

Iz perspektive Beograda je uslov za povratak na pregovarački sto ukidanje carina koje srpsku ekonomiju staju oko pola milijarde evra izvoza godišnje. Kako piše Vašington post, Thaçi je nedavno u Berlinu obećao tamošnjem američkom ambasadoru Ričardu Grenelu – inače osobi od Trampovog poverenja – da će raditi na ukidanju carina koje su osudile i zapadne zemlje. Grenel je to potrvdio u izjavi za ovaj list.

 

Izvor: DW

Podjeli

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Molimo vas upišite vaše ime ovdje